A teacher in Serbia

Prosečan nastavnik u osnovnoj školi u Srbiji, u okviru svoje 40-časovne radne nedelje, treba da obavi sledeće aktivnosti:

1. Držanje 20 redovnih časova nedeljno; za koje treba da se pripremi, a što oduzima još 5 časova efektnog rada.
2. Držanje 4 časa nedeljno dopunske i dodatne nastave, pripreme za takmičenje i sekcije; za koje treba da se pripremi; a što oduzima još 2 do 3 časa efektnog rada. Zamislite nastavnika srpskog koji drži dramsku sekciju i treba da pronađe i prilagodi određeni dramski tekst, nađe papir za fotokopiranje i odštampa ga i uhefta kako bi učenici mogli da počnu da se spremaju za priredbe. Ili nastavnika muzičkog koji mora da provede sate i sate smišljajući aranžman i uvežbavajući hor i orkestar za priredbe.
3. Prisustvovanje zamornim i nesvrsishodnim sednicama i sastancima timova, veća i aktiva i priprema za iste, što mu u proseku oduzima još 3 do 4 sata nedeljno.
4. Prisustvovanje i organizacija raznoraznih priredbi i takmičenja, što mu oduzima još 2 sata nedeljno.
5. Prisustvovanje seminarima, konferencijama i tribinama, što mu oduzima još 1 sat nedeljno.
6. Pisanje izveštaja i zapisnika, što mu oduzima još 1 sat nedeljno.
7. Administrativni i tehnički poslovi-ispisivanje dnevnika, knjižica, svedočanstava, pozivanje neodgovornih roditelja i slanje pismenih poziva istima, kao i držanje roditeljskih sastanaka i otvorenih vrata što mu oduzima još 2 sata nedeljno.
8. Dežuranje u školi, na takmičenjima, završnom ispitu, pregled testova sa završnih ispita i takmičenja, što mu oduzima još 1 sat nedeljno.
9. Učestvovanje u raznim programima i projektima, što mu oduzima još 1 sat nedeljno.

Dolazimo do cifre od 40 sati efektivnog rada, rada koji uključuje sve fizičke i mentalne snage i posle kog se nastavnik oseća demotivisano i iscrpljeno. Toj iscrpljenosti i bezvoljnosti doprinosi stalna kontrola i propoved od strane nadređenih i roditelja, kao i učestala nedisciplina na nekim časovima.

Kako se oseća nastavnik u osnovnoj školi koji je sve svoje snage upregao da završi radnu nedelju, radio 40 sati efektivno iako bi trebalo da mu se računa pauza od pola sata dnevno, žonglirao između učenika, roditelja, nadređenih, nezdravo se hranio itd. I na kraju primio istu platu kao i niži činovnik u nekoj opštini? Oseća se poniženo i nezaštićeno. Takav nastavnik nije u mogućnosti da pruži kvalitet koji propisuje Ministarstvo po ugledu na evropske okvire i nije u mogućnosti da troši sate nedeljno razmišljajući o novim i zabavnim nastavnim metodama. Takav nastavnik je iscrpljen i demotivisan.